Године 1880, амерички проналазач Едисон први је карбонизирао бамбусово влакно у свилу као блиставу нит у сијалици, отварајући преседан карбонских влакана (ЦарбонФибер, скраћено ЦФ). Пионир угљеничних влакана за конструкцијске материјале, коју је представљала компанија Унион Царбиде (УЦЦ) у Сједињеним Државама, користио је смоласта влакна као сировину 1959. године, а након хиљада степени карбонизације на високим температурама, угљенична влакна еластичности од око 40 ГПа и чврстоће добијено је од око 0,7 ГПа; 1965. године компанија је користила исту сировину за проширење на високој температури од 3000 степени да би развила филаментна високоеластична графитизована влакна са еластичношћу од око 500 ГПа и чврстоћом од око 2,8 ГПа. Године 1961. др Схоо Јинто, Лабораторија за индустријску технологију у Осаки у Јапану, користио је полиакрилонитрил (ПАНИРИЛЕ) полиакрилонитрил (скраћено ПАН) као сировину и добио стопу еластичности након процеса оксидације и карбонизације од хиљада степени.
160 ГПа, 0,7 ГПа чврстоћа угљеничних влакана.
Године 1962. Ниппон ЦарбонЦо. користио ПАН као сировину за производњу угљеничних влакана са ниским коефицијентом еластичности (ЛМ). Тораи је такође развио ЦФ високе чврстоће са еластичношћу од око 230 ГПа и чврстоћом од око 2,8 ГПа користећи ПАН влакна као сировину, и достигао је масовну производњу од 1 тоне месечно од 1966. године, док је такође су развили високу еластичност ЦФ са температуром карбонизације од 2000 степена или више, са стопом еластичности од око 400 ГПа и снагом од око 2,0 ГПа. Производња ПАН угљеничних влакана достигла је 6.500 тона годишње 1992. и премашила 10.000 тона годишње до 2000. године.
Иако се потражња за угљеничним влакнима постепено повећавала, након завршетка Хладног рата 1991. године, употреба војних апликација се смањила, а због економске депресије, понуда и потражња су биле у неравнотежи, а индустрија је била погођена. Међутим, производња Боеинговог најсавременијег модела Б777, заједно са експанзијом цивилних, грађевинских, аутомобилских и композитних апликација, учинила је да индустрија угљеничних влакана постепено расте.
